Национални парк

Из пројекта Википедија

Национални парк Јелоустоун (САД)

Национални парк је област земље, често у власништву државе у којој се налази, већим делом заштићен од људског утицаја. Национални паркови су заштићена област Међународног удружења за заштиту природе - Категорија II. Као појам се први пут дефинише на подручју Јелоустоуна (Yellowstone) у Сједињеним Америчким Државама, 1872. године на површини од 888708 хектара.

У Европи први такав парк је основан Шведској, а затим 1909. у швајцарском Енгадину, а на територији (бивше) Југославије још 1924., у долини Триглавских језера. У међувремену су основани и други национални паркови са циљем заштите и проучавања природних целина. Према подацима из 90-тих година прошлог века на свету има 1500 националних паркова или резервата одговарајућег нивоа заштите.

[уреди] Величина и типови

Национални парк може да заузима површину различите величине: од неколико милиона хектара у Америци и Канади па до неколико хиљада хектара у Европи. У нашој земљи је минимална површина од 3000 ha.

У Каракасу је 1992. год. одржан Светски Конгрес о националним парковима када је усвојена препорука да свака држава заштити најмање 10% своје територије. У Србији је заштићено око 3%, а у Црној Гори 9,7%.

На X Генералној Скупштини УИЦН (Међународна Унија за Очување Природе), која је одржана 1969. год. у Њу Делхију, дата је дефиниција националног парка чије су главне одреднице:

да је то шире просторно подручје које представља један или више екосистема мало или никако измењен људском делатношћу или настањивањем, коме животињске и биљне врсте, геоморфолошки елементи и биљна и животињска станишта дају посебан научни, образовни и рекреативни значај или у коме постоје природни пејзажи велике лепоте.

Национални паркови се могу сврстати у најмање два типа:

амерички и
европски.

Амерички тип одговара првом парку Јелоустон који је формиран за туризам и рекреацију грађана, док европски тип, одговара парку Енгаден у Швајцарској, има карактеристике резервата. У резерватима се живи свет потпуно слободно развија и живи, а само је заштићен од сваког утицаја човека.

Национални паркови у нашој земљи одговарају европском типу, односно моделу резервата, а истовремено се у њима интезивно развија туризам са свим пратећим дешавањима од градње објеката преко дозвољених капацитета и сече шума па чак до организовања аутомобилских трка (ЈУ рели на Тари у некадашњој Југославији). Најдрастичнији пример таквог непланског и нестручног газдовања природним богатствима и ресурсима је национални парк Копаоник (проблем отпадних вода, ерозија тла због изградње жичара и стаза којима се угрожавају столетне шуме, стихијска градња и др.)