Национална класа
Из пројекта Википедија
|
|
|
| Година | 1979. |
| Земља | Југославија |
| Језик | Српски |
| Жанр | комедија |
| Сценарио и режија | Горан Марковић |
| Камера | Живко Залар |
| Музика | Зоран Симјановић |
| Монтажа | Вуксан Луковац |
| Улоге | Драган Николић, Богдан Диклић, Горица Поповић, Раде Марковић, Александар Берчек, Оливера Марковић, Воја Брајовић, Бора Тодоровић, Мића Томић |
| Трајање | 105 мин. |
Национална класа (пун назив филма: Национална класа до 750 кубика) је српски филм снимљен 1979. године у режији Горана Марковића. Носиоци главних улога су Драган Николић, Богдан Диклић, Горица Поповић, Раде Марковић, Александар Берчек, Оливера Марковић, Воја Брајовић, Бора Тодоровић, Мића Томић, као и многи други.
[уреди] Кратак опис филма
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма.Младић из београдског предграђа, Флојд, (Драган Николић), аутомобилски тркач у националној класи, у складу са својом страшћу, важи и као велики љубавник. Али није у складу са његовим амбицијама да и даље вози у националној класи. Да би прешао у вишу класу, мора да победи на важној трци, а да би у томе успео мора да одложи служење војног рока. За то му служи Миле (Богдан Диклић), бубрежни болесник, који уместо њега иде на прегледе. Међутим, то не успева, као што не успева ни избегавање брака са „службеном" девојком Шиљом (Горица Поповић), која је затруднела. На крају, он губи трку, губи слободу, али добија пријатеља - на испараћај у војску долази му само Миле.
Прво приказивање овог филма је изведено 9. јануара 1979. године у београдском биоскопу Козара.
[уреди] Занимљивости о филму
Филм „Национална класа" снимљен је у лето 1978. године и спада у ред остварења која са сваким емитовањем добијају нове поклонике, док му се они стари увек радо враћају јер откривају нове детаље и нове скривене поруке.
Био је то први сценарио у филмској каријери Горана Марковића. Настао је пре „Специјалног васпитања", а написао га је, изгледа, сам живот. У животу додуше, није постојао Флојд, али јесте Фојт. То је био надимак режисера Бранка Балетића, најбољег Марковићевог пријатеља, који је и сам у време пре снимања филма учествовао на релијима. Кроз његов лик одсликана је судбина генерације којој обојица припадају. Тркачки свет био је одличан миље да се овековечи једно доба некадашње СФРЈ, а многи призори из тог живота, као наслеђе социјалистичке равноправности на папиру, могу и данас да се препознају. Да би се постигла аутентичност и уверљивост тркачког амбијента, на филму су активно сарадивали најистакнутији људи из света трка.
Душан Тешић, новинар, који је дуги низ година био хроничар онога што се дешавало на тркачким стазама, али и и око стаза, имао је двоструку улогу. Прва је била да евоцирањем успомена на разне тркачке анегдоте помогне у писању сценарија, а друга да, као и на правим тркама, у филму игра спикера, који на крају филма саопштава да главни јунак, ипак, није Шампион.
Колика је пажња на снимању поклоњена томе да тркачки доживљаји буду верно описани, сведочи и то што су доајени тркачког спорта, Бранимир Перић Џо и Марјан Кулунџић, били ангажовани као саветници редитеља. Кулунџић се посебно старао да изрази у жаргону, као што је „ђунта са ситним нутом" и слично, буду аутентични, и да се Бора Тодоровић, у улози Флојдовог механичара, у одговарајућим сценама увек дохвати алата који се заиста користи за поправку Фиће]]". Његова улога стартера трке у филму памти се по суровој одлуци: „Трка се поништава". Интересантно је да уопште није било предвиђено да се Џо окуша као глумац. Требало је да глуми Ђорђе Ненадовић, али случај је хтео да он закасни на снимање баш када је та сцена била на реду. Тада се Горан Марковић изнервирао и рекао Перићу: „Ти си прави стартер, ти ћеш да глумиш". То се догодило у најузбудљивијим тренуцима снимања филмске трке, на ауто-крос стази поред старе циглане на Звездари, специјално конструисаној за потребе филма.
По угледу на велике светске филмске хитове овог жанра, где се такође као возачи појављују познати асови, важан детаљ за укупан имиџ филма састојао се у томе да главног јунака дублира главни аутомобилиста тог времена. Флојда је у тркачким сценама дублирао Павле Комненовић, најтрофејнији српски| аутомобилски ас. Он је у то време већ возио формулу, па је актерима за снимање позајмио и своју опрему, атрактивну кацигу, ватросталне рукавице и два заштитна комбинезона које, у то време остали тркачи нису имали. Комненовић је дублирао и Флојдовог најљућег ривала који у једном тренутку слеће са стазе. Пошто је ривал био боље опремљен од Флојда, имао је и лепша кола. Његов ауто је био позајмљен од познатог хокејаша Партизана, Бојана Бертуша, а Комненовићева улога била је не само да атрактивно вози, него и да атрактивно слети са стазе у околну њиву, али тако да не направи штету на једном од најлепших, “фића" припремљених за сезону стварних трка у Националној класи која је тих дана требало да почне.
Осим трке на сјајно импровизованој стази, која је дело сценографа Миљена Кљаковића, узбудљиве сцене из вожње постоје у филму још у два наврата. Оба пута за воланом је био други дублер Драгана Николића, [Милорад Јакшић Фанђо]. Јакшић је био идеалан спој тркачког и глумачког света, јер је као познати сниматељ, и сам возио трке. Он се налазио за воланом ,,BMW-a", који се окреће „под ручном" за 180 степени да би избегао Флојдовог „фићу" у познатој сцени испред Шуматовца, али вози и „фиат 132" који Флојд позајмљује од оца своје девојке, да би импресионирао своју другу девојку.
