Криминологија
Из пројекта Википедија
Криминологија је научна дисциплина која се бави феноменом криминалитета, односно противзаконитог понашања појединаца и група: узроцима, развојем, законитостима... У савременој криминологији се изучава и проблем жртве криминала, а та дисциплина у оквиру криминологије се назива виктимологија.
Криминологија је друштвена наука јер се бави друштвеним феноменом који је карактеристичан само за људско друштво. Предмет криминологије је криминал и криминалац, односно појава кршења законске норме која је записана у кривичном законику једне државе и појединцима који су за кршење законске норме осуђени од стране суда.
Криминалац је особа која је прекршила законску норму и за њу је правоснажном пресудом осуђена. Није криминалац онај ко није осуђиван за кршење законских норми јер нико није крив док то суд својом пресудом не утврди. Ово је једна противуречност јер многи људи крше законска правила, али нису откривени њихова противзаконити поступци и не сматрају се зато криминалцима, а не зато што нису учинили кривично дело. У криминологији се то назива "тамном бројком криминала" јер се претпоставља да само десети део свих почињених кривичних дела се открије и казни.
Криминологија је поделила врсте криминалитета и криминалаца у зависности од врсте кривичног дела који су починили и његове тежине, односно друштвене опасности. Најчешћи су имовински облици криминалитета, а потом против живота и тела. Данас је актуелан и својеврстан облик политичког криминалитета - тероризам. Са развојем друштва и уласком у информатичко доба настају и нови облици криминалитета који до сада нису били познати као што је компјутерски криминалитет.
Са развојем друштвене свести обраћа се већа пажња на неке облике криминалитета на које се раније није обраћала посебна пажња као што је насиље у породици те се увођењем законских норми и друштвеном пажњом према тој врсти кривичних дела разоткрива више криминалаца који чине кривична дела насиља у породици него што је то било раније, мада је раније можда таквих деликата било више него данас.
Узроци криминалитета су различите природе и у криминологији постоји доста недоумица да ли су то социјални фактори, психички фактори или (и) чак биолошки фактори. У сваком случају алкохолизам и наркоманија су чести узроци криманлитета.
