Ист
Из пројекта Википедија
Ист је острво у Јадранском мору, на хрватском делу Јадрана.
Налази се 21 НМ северозападно од Задра. Величине је 9,65 квадратних километара и има око 200 сталних становника.
Ист је дуги низ година омиљено одредиште наутичара, рониоца и риболоваца. Окружен бројним оточићима и хридима привлачи туристе жељне авантуре, али и оне у потрази у тихим и безбризним одмором. На острву се налази истоимено место, са две врло добро опремљене трговине, два кафића, три ресторана и једном пицеријом. Оно што привлачи велики број туриста из свих делова Европе, је интересантан изглед у облику две спојене поткове прошаране дубоким пешћаним увалама. Због тих природних лепота, богате историје и гостољубивости домаћина, сваког се лета број људи који се налазе на Исту многоструко повећа.
Садржај |
[уреди] Историја Иста
Први се пут Ист спомиње 1311. године под називом ОСТ, а 1527. г. се спомиње под именом ИСТО. Назив је илирског порекла, а његово је значење непознато. Хрвати су ту затекли староседеоце Романе, од којих су преузели данашње називе за ртове и острвица око Иста: Фунестрала, Клунда, Маврела, Скривадица, Туртула, Пендуљ итд. Валерије је 1579. г. забележио да је црква Св. Николе у Исту подређена жупнику Молата, а 1603. г. за Приулијева похода Ист је саставни део капеланије Запунтела подређеног Молату. Запунтелски капелан сваке друге недеље долази на Ист целебрирати, а понекад држи због болесника еухаристију у цркви Св. Николе. Тада су се Ишћани укопавали у запунтелском гробљу. Почетком XВИИИ века Ист се одцепио и постао самостална жупа. Први се жупник спомиње 1729.г. Из тог је доба сачуван глагољски кодекс „Либар од кризме и Душ“ (1721-1825).
[уреди] Становништво
Захарија Валарессо 1527.г. извешћује да Ист има 95 житеља, а у Приулија налазимо да је 1603.г. бројио 17 огњишта, 59 особа од причести, свих становника 100. Године 1754. има 205 становника. Надбискуп Караман забележио је 1760.г. 20 кућа са 183 житеља. 1818.г. има 215 особа, а Новак је 1825.г. установио 36 породица, 60 деце, свих становника 230. Године 1857. има 332, 1881.г. 409, а 1931.г. 476 становника. После следи пад: 1948.г. 466 становника, а 1953.г.456.
[уреди] Важније године и догађаји
- Од 1890.г. Ишћани почињу ићи у навигацију на велике шкуне. Тих се година почиње ићи у Америку са циљем зараде новаца за изградњу кућа. Већина тамо остаје 6 до 8 година. Масовнији одлазак био је од 1905. до 1910.г. После повратка многи Ишћани купују бродове (једрењаке и моторне једрењаке). Ист 1928.-1940.г. има највећу морнарицу у Далмацији по тонажи (17 бродова од 120 до 650 тона носивости).
- Основна школа постоји од 1880.г. и то у истој згради у којој је и данас.
- Пољопривредна задруга је основана 1912.г., а исте године се оснива Народна читаониоца "Људевит Гај". 1941.г. се довршава данашња зграда "Дома културе".1925.г. се оснива тамбурашки збор.
- У јесен 1940.г. довршен је водовод од цистерне до Братског двора.
- Главну риву је саградила Аустро-Угарска, а продужена је 1947.г.
- Пошта са телеграфом постоји од почетка Првог светског рата, а 1983.г. је направљена зграда у којој је данас пошта и Амбуланта.
- Нова Црква Св. Николе је саграђена 1856.г. На брду Стража је црква Госпе од здравља (познатија као црква Госпе од снига), изграђена око 1800.г.,а дограђена 1930.г.