Здравко Чолић

Из пројекта Википедија

Здравко Чолић

Здравко Чолић (Сарајево, 30. мај 1951) је популарни певач забавне музике.

Садржај

1 Биографија
- 1.1 Почетак каријере
- 1.2 Соло каријера
2 Дискографија
3 Референце
4 Спољашње везе

[уреди] Биографија

Здравко Чолић је рођен 30. маја 1951. године у Сарајеву. Као дечак се више интересовао за спорт него за музику. Био је голман у јуниорском погону сарајевског ФК Жељезничар, али је убрзо схватио да му атлетика више одговара. Чак је на једном такмичењу освојио друго место иза тадашњег репрезентативца Ненада Стекића. Међутим, одустао је пошто више није постизао значајније резултате. Здравко Чолић је био талентован за рецитовање и глуму, па је примљен у Пионирско позориште где је учествовао у представама "Дечаци Павлове улице" и "Кекец и Мојца".

Музика му је у то време била хоби, учио је да свира гитару и ишао у музичку школу. Са другом Брацом Исовићем је свирао за пријатеље у парку, а у локалним оквирима су били познати као дует Чола и Иса са Грбавице. У другом разреду гимназије, са пријатељем Недимом Идризовићем је отишао да проведе празнике у очевој викендици у Баошићима. На Идризовићев предлог Чолић се пријавио се за такмичење певача аматера у Бијелој. Извео је песму Битлса "Lady Madonna" и освојио друго место и свој први певачки хонорар.

[уреди] Почетак каријере

Схвативши да од бављења музиком може нешто да буде, Здравко се прикључио групи Млади и лијепи, а 1969. године је прешао у Амбасадоре. Састав Амбасадора су у то време чинили војни музичари, а једини цивил био је гитариста Слободан Вујовић. Амбсадори су временом добијали све више понуда за наступе, што војни музичари због својих обавеза нису могли да испуне, па су 1970. Чолић и Вујовић основали нове Амбасадоре. Тог лета Амбсадори са Индексима су свирали месец дана у Дубровнику. Следећи корак за Амбсадоре је учешће на фестивалу "Ваш шлагер сезоне" где су са песмом Зденка Руњића "Плачем за твојим уснама" освојили седмо место, а песма је постала веома слушана.

У то време Здравко је добио понуду да вежба са Индексима и буде потенцијална замена у случају да Даворин Поповић напусти групу. Неколико пута је и наступао са њима. Како се песма “Плачем за твојим уснама” продала у изненађујуће великом тиражу, успеси Амбасадора су скренули пажњу Корнелија Ковача на Здравка Чолића и он га је позвао да постане певач Корни групе уместо Даде Топића. Здравко је у то време био студент прве године Економског факултета у Сарајеву, али је ипак 10. септембра 1971. године дошао у Београд. У Корни групи је остао шест месеци и за то време снимио три песме ("Госпа Мица газдарица", "Кукавица" и "Погледај у небо"), а затим се вратио у Сарајево и наставио студије.

15. априла 1972. године на фестивалу "Ваш шлагер сезоне" Чолић је извео песму Кемала Монтена "Синоћ ниси била ту" коју је првобитно требало да отпева Јосипа Лисац, али је она одустала. Чолић је освио треће место по избору публике и награду за интерпретацију, а постао је и "власник" првог великог хита. Од тог момента званично је почела његова соло каријера.

[уреди] Соло каријера

Здравко Чолић је исте године учествовао на фестивалима у Сплиту са песмом "Стара пјесма", Скопљу са песмом "Мој бол", затим и на фестивалу у Приштини. Потом је Чолић, заједно са Индексима, Бисером Велетенлић, Сабахудином Куртом и Сабином Варешановић, кренуо на турнеју по Совјетском Савезу. Здравко Чолић је 1973. са песмом "Гори ватра" Кемала Монтена у Луксембургу представљао Југославију на избору за Песму Евровизије. Следеће две године Чолић се углавном појављивао на фестивалима са песмама "Блинг блинге блинг", "Она спава", (победа на Хит паради), "Звао сам је Емили", "Април у Београду" (аутор Корнелије Ковач, победа на Београдском пролећу), "Љубав је само ријеч", Војкана Борисављевића, "Зелена си ријека била” (аутор Кемал Монтено, победа на Шлагеру сезоне). У исто време је потписао уговор са немачком кућом WEA и за њихово тржиште снимио два сингла. Ту се и завршила његова каријера у иностранству јер Здравко није желео да живи у Немачкој, док је у земљи било много концерата.

Први студијски албум "Ти и ја" је изашао 1975. године, а низ јаких песама "Вагабунд", "Играш се ватром", "Лоше вино" (на музику Горана Бреговића и текст Арсена Дедића) је довео до масовне девојачке хистерије. Продуцент плоче је био Корнелије Ковач и ту праксу Чолић неће мењати ни на следећим албумима. За омот је био задужен Драган С. Стефановић, који ће и убудуће дизајнирати омоте плоча. Исте године ПГП РТБ је издао плочу 'Здравко Чолић' на коме су били хитови са синглова. Иако 1976. године на загребачком фестивалу са песмом "Ти си била, увијек била" освојио четврто место, Чолић је био највећа звезда фестивала. Крајем те године кренуо је Индексима на прву југословенску турнеју. Приликом давања аутограма у Југотоновој продавници у Београду, група девојака је поломила излоге трудећи се приближе Здравку. Чолић се последњи пут се на неком фестивалу појавио у Загребу 1977. године са песмом "Живиш у облацима". На Југословенском фестивалу револуционарне и родољубиве пјесме у Загребу 1977. године Чолић је наступио са будућим најпродаванијим синглом "Друже Тито ми ти се кунемо" која је продана у више од 300.000 примерака.^[1]

Следећи албум "Ако приђеш ближе" из 1977. је снимљен у Загребу, а миксован у Немачкој. За прве две недеље продато је 50 хиљада примерака ^[1], а нови адути код публике су "Пјевам дању, пјевам ноћу" по песми Бранка Радичевића, "Главо луда", "Загрли ме", "Јуче још", "Једна зима с Кристином" и "Продужи даље". 1. априла 1978. године Чолић кренуо је на југословенску турнеју под називом "Путујући земљотрес", а пратила га је балетска група Локице. Већ тада је плоча отишла у 150.000 примерака, да би на крају пребацила 700.000 примерака. ^[1] У анкети листа "Здраво" Чолић је победио у категорији најдража личност. Иако је на почетку турнеје 4. и 8. априла одржао два концерта у београдској хали Пионир, турнеја се окончала концертом на Маракани одржаном [[5. септембар|5. септембра 1978. године који је окупио око 70.000 људи. ^[1] У пратећој Чолићевој групи клавијатуре је свирао Крис Николс, а бас Дадо Топић, некадашњи чланови тада већ распуштеног састава Тајм. Топић је наступио као загревање, отпевао је неколико својих хитова, а затим је на бину ступио Чолић, праћен разголићеним Локицама. Као гости концерта појавили су се Кемал Монтено, Арсен Дедић, Корнелије Ковач, Јосип Бочек, трио Струне и певачки квинтет РТБ-а. Сав приход од наступа Здравко је уступио Савезу слепих. На стадиону су снимљени и први кадрови документарног филма о Здравку "Пјевам дању, пјевам ноћу". Сценарио је писао новинар Душан Савковић, а режирао је редитељ Јован Ристић. Филм је касније преточен у серију од четири епизоде и неколико месеци касније, после биоскопске премијере, приказан на тадашњој југословенској телевизији. Концерту на Маракани присуствовао је Зиги Лох, директор немачке дискографске куће, који је био изненађен Здравковом популарношћу ^[1] и одмах је предложио да се обнови уговор, па су за немачко тржиште објављени синглови са песмама "Једина" и "Загрли ме", као и један диско сингл на коме су песме "I’m Not Robot Man" и "Light me". Међутим, Здравко није прихватио њихову понуду да се пресели у Немачку и тамо ради за њих. Уместо тога, 14. новембра 1978. године је отишао на одслужење војног рока у Ваљево. Касније је прекомандован у Београд, па у Пожаревац, а војску је завршио 14. септембра 1979.

У пролеће 1980. године Чолић је објавио албум "Због тебе" са песмама "Писаћу јој писма дуга", "Пусти, пусти моду" и "Пјесмо моја". Албум је сниман у Великој Британији, опет га је продуцирао Корнелије Ковач, а аутори су још били Горан Бреговић, Кемал Монтено, Арсен Дедић и Споменка Ковач. Иако је еуфорија за Здравком мало опала, плоча је продата у преко 400.000 примерака. ^[1] Следећа турнеја је била нешто мирнија, без Локица, али са енглеским музичарима. На крају турнеје, у октобру 1980. године, Чолић је одржао три распродата концерта у хали Пионир. На једном од њих први и последњи пут, на једном свом концерту, је уживо отпевао тада мега хит "Друже Тито, ми ти се кунемо".

Нови албум "Мало појачај радио" сниман је октобра 1981. године у Лондону. Музички део посла одрадили су Корнелије Ковач и Горан Бреговић, а матрице су снимили енглески студијски музичари. Плоча је донела заокрет ка рок звуку, а хитови су били "Мађарица", "Нове лаковане ципеле", "Дунав". У песми "Што си препотентна", Здравко се први пут огледао као аутор музике, док су део осталог материјала написали Ђорђе Балашевић, Душко Трифуновић, Ђорђе Новковић и Марина Туцаковић. Албум је продат у више од 300.000 примерака. ^[1]

Током 1982. Чолић је на турнеји одржао педесет пет концерата, а пратили су га чланови групе Генерација 5. Тада су наступили и у Приштини у којој због демонстрација нико пуних годину дана није свирао. Наступ на београдском Ташмајдану 10. јуна 1982. године окупио је осам хиљада посетилаца, а цена карата сто динара, што је у оно време била неуобичајено висока. ^[1]

Следећа плоча "Шта ми радиш" опет је снимана у Лондону и то под потпуном контролом Корнелија Ковача. Опет су свирали енглески музичари, а аутори песама су били Ковач, Момчило Бајагић Бајага, Кикамац (Зана), Арсен Дедић и други. Албум је објављен 1983. године, доневши опет неколико хитова "Шери, Шери", "Шта ми радиш" и баладу "Станица Подлугови". Чолић је на турнеју је још једном кренуо са члановима групе Генерација 5, а појачање је био и Лаза Ристовски.

На следећој плочи "Ти си ми у крви" 1985. године, првој коју снима у Београду, у студију Акваријус, Чолић се окренуо етно звуку, посебно у нумерама "Рушка", "Сто Цигана", "Ти можеш све, ал' једно не", али се као највећи хит издвајила балада "Ти си ми у крви", коју су заједно урадили Корнелије и Споменка Ковач. На делимичној југословенској турнеји која је обухватила јадранску обалу, Македонију, Босну и Херцеговину, као и велики концерт у Центру Сава. У то време Чолић се привремено удаљио са сцене, основавши са Бреговићем издавачку кућу Камарад и међу првима започео приватну издавачку делатност.

После скоро три године паузе и петнаестогодишње верности загребачком Југотону, Чолић је у децембру 1987. за сарајевски Дискотон са Корнелијем Ковачом, као продуцентом и аранзером, снимио и објавио албум једноставно назван "Здравко Чолић" којим се вратио поп звуку. Плоча није имала великог медијског одјека и памти се као албум са најслабијим тиразом од 200.000 примерака, са кога као хитови издвајају нумере "Ој дјевојко, селен велен" и баладе, "Хеј сузо" и "Само она зна". ^[1] Због лоше продаје није одржана турнеја, а и следећих година Чолић се посветио приватном бизнису.

Чолић је 1990. са Гораном Бреговићем урадио албум "Да ти казем шта ми је" који је објавила приватна београдска издавацка кућа Комуна. Материјал је промовисан на Месаму 1990. године. На њему се нашла обрада народне песме "Чаје шукарије" у којој репује девојчица Ивана, глумица из филма Кудуз, која се издваја као највећи хит, а ту су и нумере "Чија је оно звијезда", "Е драга, драга" и насловна "Да ти кажем шта ми је" аутора Дина Мерлина.

Са почетком рата у бившој Југославији, Чолић се преселио у Београд и повремено наступао по мањим дворанама широм Европе са Лазом Ристовским, а редован је сарадник на плочама Бреговићеве филмске музике. Током паузе у његовом дискографском раду године 1994. Комуна и ПГП РТС објавили су плочу "Последњи и први" на којој је избор његових највећих хитова. Током деведесетих година, сматра се једним од најпродаванијих албума у тадашњој СРЈ. ^[1]

После седам година паузе, за Комуну је издао свој девети албум "Кад би моја била" у продукцији Горана Бреговића. Песме су компоновали Чолић и Бреговић, а део текстова су написали Марина Туцаковић и Бајага. Са албума су се издвојиле песме 'Чини ти се грми', 'Јако, јако слабо срце заводиш', као и баладе 'Кад би моја била' и "Табакера". Чолић је те године наступио одржао девет распродатих концерата Сава центру, а наступио је у Приштини, не обазирући се на сукобе на Косову.

Чолићев десети албум 'Окано', објављен је крајем 2000. године у издању БК Соунда. Албум поред насловне нумере донео и хитове "Красива", "Хотел Балкан" и баладу "У боји вина". Тираж је био преко пола милиона продатих носача звука ^[1], а уследила је и велика турнеја по већим градовима бивше Југославије. Турнеја је завршена концертом на Маракани, 30. јуна 2001. године, на којој се овај пут окупило око 80.000 људи, а пред малим екранима више од 4.000.000 људи је пратило директан пренос концерта. ^[1] Албум Окано проглашен је за албум године, песма Окано за хит године, а Здравко Чолић је изабран за личност године. ^[1] У мају 2001. године Здравко се оженио Александром, а 1. октобра исте године добио је ћерку Уну-Звездану.

24. децембра 2003. године Здравко је представио албум 'Чаролија', поново у издању РТВ БК. Са албума су се издвојиле песме 'Ао ноно бијела', 'Злочин и казна', 'Моја драга', 'На овај дан', а са једним од најбољих спотова се издваја велики хит 'Много хвала'. У мају 2004. године је почела турнеја већим градовима бивше Југославије и у неким европским земљама. Током 2005. године одржано је још 14 концерата у Канади, Америци, Европи, као и на просторима бивше СФРЈ. У октобру је Здравко непланирано две вечери заредом певао пред београдском публиком у новоотвореној дворани Београдска Арена. Концертима је присуствовало преко 50.000 људи. ^[1] Чолић је 10. августа 2006. добио кћерку Лару.