Епителско ткиво

Из пројекта Википедија

Епителско ткиво (епително ткиво, епител) је врста животињских ткива које је најмање диференцирано. Састоји се од великог броја густо збијених и међусобно повезаних ћелија тако да садрже малу количину међућелијске супстанце и формирају континуирани слој. Покривају површину тела и унутрашњих органа, телесне шупљине, изводне канале... Епителско ткиво се састоји од ћелија eпитела. Основна улога овог ткива је заштита организма од исушивања, механичких повреда и инфекције патогеним организмима.

Врсте епитела

Изграђени су од ћелија које воде порекло од сва три клицина листа. У изградњи епитела никада не учествују крвни судови па се размена хранљивих материја и гасова врши посредно - преко ткива које се налази између крвног капилара и епитела.

Нека епителска ткива су саграђена од једног слоја ћелија и она се називају једнослојни епител, док су друга саграђена од ћелија које су распоређене у више слојева. Ова ткива се називају вишеслојни епител.

Једнослојни епител може да буде различитог облика, у зависности од функције коју обавља, па се тако разликују:

плочаст епител,
коцкаст епител,
призматичан епител и
цилиндричан епител

Одређене епителне ћелије које су окренуте ка шупљинама органа које облажу су снабдевене трепљама на површини. Покретима трепљи се потискује слуз и разне честице изнад њих. Такве ћелије граде трепљаст епител који се налази у дисајним путевима, каналу средњег уха и полним одводима човека.

Разликују се три основне врсте епителског ткива:

покожица,
ендотел и
жлездани епител.

[уреди] Покожица

За више информација погледајте Покожица.

Покожица (епидермис) покрива површину тела. Код бескичмењака је једнослојна и покривена кутикулом. Покожица кичмењака је вишеслојна при чему долази до орожњавања површинских слојева.

Рожна материја која испуњава ове ћелије може да гради различите творевине:

крљушти
перје,
нокте,
длаку
копита и друге

[уреди] Ендотел

За више информација погледајте Ендотел.

Ендотел је врста епитела који облаже унутрашње површине телесних дупљи и крвних судова.

[уреди] Жлездани епител

За више информација погледајте Жлездани епител.

Епителске ћелије које стварају неки производ (слуз, ензиме, хормоне...) и процесом егзоцитозе га избацују у ванћелијску средину називају се жлездане (секреторне) ћелије. Жлездане ћелије образују жлездане епителе који заједно са другим ткивима граде жлезде.

Према типу секреције разликују се два основна типа жлезди:

ендокрине (код кичмењака су добро развијене тако да граде читав систем) и
егзокрине.

[уреди] Литература

Биологија за II разред гимназије општег смера. Аутори: Бригита Петров, Милош Калезић и Радомир Коњевић. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Издање из 2003. године. ISBN - 86-17-10806-1
Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
Маричек,Магдалена; Ћурчић,Б; Радовић,И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.