Демокрит
Из пројекта Википедија
Демокрит из Абдере је живео око 470-400 год. пне. Родио се у граду Абдера, Тракија. Скоро се ништа поуздано не зна о Демокритовом животу, а његове идеје су до нас дошле само преко списа других који су га нападали или бранили.
Демокрит је написао 52 дела, међутим од тога је сачувано само 299 фрагмената и то углавном етичког карактера. Демокрит је учио од Леукипа, гимнофиста, Египћана, Етиопљана, Хелена. Често је путовао од Средоземног до Црног мора и тако купио информације.
Чини се да је идеја атома потекла од његовог учитеља Леукипа (5. в. пне.), али је Демокрит веома проширио његову теорију. Изнео је идеју да у универзуму постоје само празан простор и атоми, и да су атоми невидљиво мали, чврсти, вечни и у бесконачном кретању. У складу с овим прилагодљивим, материјалистичким гледиштем објаснио је укус, мирис, звук, ватру и смрт.
Његово дело "Велики ред света" прославило га је. Након што га је причитао суграђанима купио је кућу и проживео остатак живота ту (сматра се да је живео више од 100 година), у Абдери. Надимци Демокрита у његово време били су "мудрост" и "насмејени филозоф". Није се женио. Кажу да није ни желео да гледа лепе жене, кад већ није у стању да их воли. Најпознатија Демокритова филозофија јесте тврдња да основа (супстанција) свих насталих и пропадљивих бића јесу ненастали, непропадљиви и невидљиви атоми.
Демокрит се сматра зачетником строгог детерминизам (одређености) односно фатализма. Демокритова теорија после више од хиљаду година постаће принцип инерције. Он одбацује бесмртност душе јер сматра да је душа састављена од ватрених атома. Она пропада заједно са телом. Он каже да чулима опажамо бића и ствари, а разумом атоме и празан простор.
Претпостављао је да у блику и понашању атома лежи природни, небожански узрок свих ствари и свих догађаја. Платон и Аристотел нису прихватали ове идеје, које никада нису постале део главне струје грчке филозофије, али их је прихватио грчки филозоф Епикур око 300. пне., а опширно забележио у дугачкој поеми О природи ствари Римљанин Лукреције (око 99 - 55. пне.). У 17. веку Бојл и Њутн су били свесни ових идеја; сумњиво је да ли су оне ишта непосредно допринеле модерној атомској теорији, која је започела с Далтоном, око 1800.
