Грб Србије

Из пројекта Википедија

Грб Републике Србије

Грб Републике Србије је двоглави бели орао на црвеном штиту полуокруглог облика са круном изнад штита.

Главе орла су оивичене са по девет пера и окренута ка спољним странама штита. Кљунови двоглавог белог орла су златне боје и широко разјапљени. Пера на вратовима орла распоређена су по четити реда са седам пера.

Крила орла су раширена и заједно са репом и главама формирају крст. На сваком крилу су четири реда пера са следећим распоредом: у првом реду је седам пера, у другом реду је девет пера (два велика и седам мањих), у трећем реду је седам пера, у четвртом реду је седам пера (четири велика и три мања).

Ноге орла су раширене по дијагонали штита, а испод сваке канџе налази се по један кринов цвет златне боје. Ноге и канџе орла су златне боје. Пера на ногама су беле боје и има их седам.

Реп орла је позициониран у односу на вертикалну осу штита. У три реда је распоређено по седам пера.

Врхови свих пера на двоглавом белом орлу су заобљени.

На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једим огњилом у сваком пољу. Огњила су беле боје окренута ка спољним странама штита.

Круна је позиционирана централно у односу на вертикалну осу штита и глава орлова. Боја круне је златна украшена са четрдесет белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина. На врху круне се налази крст.

[уреди] Историјат грба

Велики грб Републике Србије

О државном грбу Србије за вријеме Немањића нема позитивних података. Двоглави орао, кога видимо већ на новцима и печатима Душановога властелина Оливера и касније Лазаревића и Бранковића, јавља се као двоглави златни орао на црвенони пољу с роговима у кљуну у зборницима Улриха Рајхентала (Ulrich Reichental) и Конрада Гриненберга (Konrad Grünenberg) као грб српских деспота. У нашим домаћим зборницима и код Витезовића-Жефаровића јавља се као грб Србије сребрни крст на црвеном пољу са по једним сребрним оцилом између кракова крста. Орбини доноси исти грб са очилима, окренутим према спољашности, и једноглавим орлом са круном у средини крста као грб краља Вукашина. Званично се употребљавао овај грб у трећој деценији 18. вијека као дио грба спојене карловачко-београдске и касније, по ослобођењу Србије, београдске митрополије. Грб карловачке митрополије потврдила је царица Марија Терезија 17/5 1777, а крст са оцилима проширио се као саставни дио различитих грбова и орнаментике дубоко у српски народ. Још данас чини крст са оцилима дио грба патријаршије. И у штиту грба српске Војводине од 1848. и 1861. има сребрни крст на црвеном пољу са по једним, према спољашности окренутим, оцилом између кракова крста.

Државни грб постао је крст са оцилима за вријеме кнеза Милоша. У чл. 4 Устава од 1835. описан је он овако: Грб народни српски представља крст на црвеном пољу, а међу краковима крста по једно огњило окренуто крсту. Сав грб опасан је зеленим вијенцем с десне стране од храстова, а са лијеве од маслинова листа.

Са прогласом краљевине промијењен је и српски државни грб и у чл. 2. Устава од 21/12 1888 описан је овако: Грб је краљевине Србије двоглави бијели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обје главе двоглавога бијелог орла стоји круна краљевска; испод сваке панџе по један кринов цвијет. На прсима му је грб кнежевине Србије: бијели крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста. Сличан је опис грба у Уставима од 6/4 1901 и 5/6 1903. Иначе, у данашње време је овај грб познат као историјски грб династије Обреновић, а од 2004. године је и званични Велики грб Републике Србије.

[уреди] Историјски грбови Србије

Грб Србије 1830-1882	Грб Србије 1882-1918	Грб Србије 1941-1945	Грб СР Србије 1945-1991
Грб Србије 1992-2004