Вилијем Блејк
Из пројекта Википедија
Вилијем Блејк (енг. William Blake) (Лондон, 28. новембар, 1757. - Лондон, 12. август 1827.), енглески књижевник, сликар и графичар.
Вилијам Блејк је био самоук. Ликовно се образовао копирајући Микеланђела, Рафаела и Дирера и цртајући детаље архитектуре и пластике у Вестминстерској опатији, а књижевну културу је стекао читајући и имитирајући енглеске ренесансне песнике и савремене "предромантике". Његов поглед на свет формирао се у проучавању Сведенборгових теозофских спекулација и многих расправа о гностицизму и друидизму, али је ипак, и као сликар и као песник, остварио оригинална дела. Он се можда највише приближио идеалном поимању смисла и слике у својим лирским песмама. Осим "Песничких скица", његова првенца, ниједно од његових дела није штампано за његова живота, а у јавност су могла допрети само у малобројним примерцима које је власторучно израђивао посебном техником обојеног бакрописа, који је сам изумео. Од његових сликарских радова особито се истичу илустрације Милтона, старозаветне "Књиге о Јобу", Дантеа.
[уреди] Дела
- "Брак неба и пакла",
- "Песме недужности",
- "Песме искуства".
