Видин
Из пројекта Википедија
Видин (буг. Видин) је град на крајњем северозападу Бугарске и главни град истоимене области. Град се налази на јужној обали реке Дунав и важан је речни гранични прелаз према Румунији (трајект Видин-Калафат). Ускоро се очекује изградња моста ка Румунији.
Видин је септембра 2005. имао 68.506 становника. Град има велики проблем са депопулацијом. Пензионери чине чак 30% становништва.
У граду постоји индустрија ауто-гума.
Координате: 43°59' сгш, 22°52' игд
[уреди] Историја
Град Видин је настао као келтско насеље Дунонија, где су стари Римљани саградили и утврдили град Bononia. Град је био важан центар римске провинције Мезија, која је обухватала територију данашње северозападне Бугарске и источне Србије. Римска власт је трајала до године 46.
Када су се Словени населили у овој области, назвали су град Бадин или Бдин, одакле потиче савремено име.
Главни историјски споменик у Видину, тврђава Баба Вида, је изграђена у периоду од 10. века до 14. века.
Од 1356. до 1365, Видин је био средиште града-државе Видинске деспотовине. Град су окупирали мађарски крсташи, али је њихова власт била краткотрајна. Цела Бугарска је до 1393. пала под турску власт, изузев Видина.
Видин је коначно пао под власт султана Бајазита I нешто после пораза анти-турске коалиције код Никопоља (1396).
У граду су, осим тврђаве, историјски споменици: цркве из 17. века Св. Пантелејмона, Св. Петке и Св. великомученика Димитрија (друга по величини црква у Бугарској), затим јеврејска синагога (из 1894), џамија и други споменици из времена турске владавине.
