Бундеслига

Из пројекта Википедија

По одлуци фудбалског савеза Немачке у златној сали Вестфален хале у Дортмунду 28. јула 1962., о оснивању фудбалске савезне лиге, се од сезоне 1963/1964 одржава такмичење за првака Њемачке у лига-систему. Сваки клуб лиге игра против сваког клуба по једну утакмицу у гостима и код куће. Клуб са највише освојених поена постаје првак Њемачке. Три посљедње пласирана фудбалска клуба прелазе у другу савезну лигу, која постоји од 1974. и до 1981. се дијели на сјеверну и јужну.

За савезну фудбалску лигу Њемачке је до 2001. био одговоран фудбалски савез (нем. Deutscher Fußball-Bund) а од те године одговорност преузима неовооснована Њемачка фудбалска лига (нем. Deutsche Fußball Liga), као приватна подорганизација фудбалског савеза.

Садржај 1 Историја 1.1 Општи подаци 1.2 Оснивачки чланови прве савезне фудбалске лиге 1.3 60-те 1.4 70-те 1.5 80-те 1.6 90-те 2 Прваци Њемачке бундеслиге, 1964–2005 3 Спољашње везе

[уреди] Историја

[уреди] Општи подаци

Још 1932 је тадашњи предсједник фудбалског савеза Феликс Линеман (нем. Felix Linnemann) тражио увођење "царске лиге", једне лиге професионалаца у којој треба да се такмиче најбољи клубови Њемачке. Тај приједлог је од регионалних фудбалских удружења био одбијен. До шесдесетих година је првак Њемачке одређиван разигравањем регионалних првака, док је на истоку, од сезоне 1949/1950, првак ДДР-а одређиван у ДДР лиги.

Поновну иницијативу за оснивањем савезне Њемачке фудбалске лиге је 1962. покренуо тадашњи предсједник фудбалског савеза Херман Нојбергер (нем. Hermann Neuberger), пар седмица после завршетка свјетског првенства у Чилеу, гдје је репрезентација Њемачке била избачена у четвртфиналној утакмици из даљњег такмичења. 28 јула 1962 је на сједници фудбалског савеза, коначно одлучено успостављање Њемачке савезне фудбалске лиге за сезону 1963/1964.

Прије је лига имала 16 клубова, 5 из јужне, 5 из западне, 3 из сјеверне, 2 из југозападне и један из берлинске регионалне лиге. За избор представника регионалниг лига су спортски и економски критеријуми били одлучујући, с тим да је из једног града само један тим могао бити изабран. Своју кандидатуру за пријем у савезну фудбалску лигу, је поднијело укупно 46 клубова. Одлучујући критеријум за избор су били резултати задњих 12 година.

[уреди] Оснивачки чланови прве савезне фудбалске лиге

• Из регионалне лиге сјевер: Ајнтрахт Брауншвајг, Вердер Бремен, Хамбургер
• Из регионалне лиге запад: Борусија Дортмунд, Келн, Meidericher SV (данас: Дуисбург), Пројзен Минстер, Шалке 04
• Из регионалне лиге југозапад: Кајзерслаутерн, Сарбрикен
• Из регионалне лиге југ: Ајнтрахт Франкфурт, Карлсруе, Нирнберг, 1860 Минхен, Штутгарт
• Из регионалне лиге Берлин: Херта Берлин

[уреди] 60-те

У сезони 1964/65 је Херти из Берлина одузета лиценца због исплаћених великих сума играчима, па је клуб у следећој сезони морао да игра у другоразредној регионалној лиги. По табели прве сезоне су лигу требали напустити и Шалке 04 и Карлсруе, али после жалбе тих клубова је одлучено да се број тимова у лиги повиси на 18 и да та два клуба те сезоне не напуштају лигу. Из Берлинског регионалног удружења је примљена у лигу и Тасманија Берлин, али се после те сезоне и закључног напуштања бундеслиге прославила по негативним рекордима свих времена у првој савезној фудбалској лиги (најмање голова: 15, највише примљених голова: 108, најмање поена: 8, најмање побједа: 2, највише пораза: 28, најмање гледалаца: 827 и највећа серија недобијених утакмица: 31). У истој години 1965, у бундеслигу долазе и два, каснија доминирајућа клуба лиге; Борусија Моенхенгладбах и Бајерн Минхен.

[уреди] 70-те

Почетком седамдесетих, је бундеслига, због тзв. бундеслига скандала изгубила на угледу - који се после побједа на европском првенству 1972 и свјетском првенству 1974 нагло поправља. Борусија Моенхенгладбах је по први пут у историји бундеслиге успјела да одбрани титулу првака Њемачке (1970/71). Након тога Бајерн Минхен по први пут, осваја ту титулу три пута за редом (1972/1973/1974). Тај резултат успијевају поновити само Борусија Моенхенгладбах (1975/1976/1977) и поново Бајерн Минхен (1985/1986/1987 и 1999/2000/2001). Највишу побједу у историји бундеслиге је остварила Борусија Моенхенгладбах против Борусије Дортмунд 1978 гдје је побиједила са 12:0.

[уреди] 80-те

Осамдесетих година је примијећено опште смањење гледалаца прволигашких утакмица. То се објашњава масовним одливом звијезда њемачког фудбала у иностранство као и појавом проблема хулигана на стадионима. Успјесима тениских звијезда Њемачке тих година, Бориса Бекера (нем. Boris Becker) и Штефи Граф (нем. Steffi Graf), је утицао да се интерес гледалаца окренуо већински тениским догађањима.

[уреди] 90-те

1991. је фудбалском савезу Њемачке прикључен Фудбалски савез ДДР-а и источноњемачки клубови Ханза Росток и Динамо Дрезден се у сезони 1991/1992 прикључују савезној фудбалској лиги, која у том прелазном периоду броји 20 клубова.

Почетком 90-тих, бундеслига добија поново на популарности, што се објашњава спортским успјесима њемачке фудбалске репрезентације (треће мјесто на свјетском 1990. и на европском првенству 1996.) као и маркентишким акцијама фудбалског савеза.

[уреди] Прваци Њемачке бундеслиге, 1964–2005

У историји бундеслиге је 11 клубова освајало титулу првака, у задњих десет година само 4.

Бајерн Минхен	18 (1969, 1972, 1973, 1974, 1980, 1981, 1985, 1986, 1987, 1989, 1990, 1994, 1997, 1999, 2000, 2001, 2003, 2005)
Борусија Моенхенгладбах	5 (1970, 1971, 1975, 1976, 1977)
Вердер Бремен	4 (1965, 1988, 1993, 2004)
Борусија Дортмунд	3 (1995, 1996, 2002)
Хамбургер	3 (1979, 1982, 1983)
Штутгарт	2 (1984, 1992)
Кајзерслаутерн	2 (1991, 1998)
Келн	2 (1964, 1978)
Нирнберг	1 (1968)
Ајнтрахт Брауншвајг	1 (1967)
1860 Минхен	1 (1966)

[уреди] Спољашње везе

• http://www.dfb.de - Њемачки фудбалски савез
• http://www.dfb.de/bliga/bundes/index.html - Архив прве њемачке савезне лиге
• http://www.bundesliga.de/ Официјелни сајт прве њемачке савезне лиге
• Прва њемачка савезна лига на kicker.de
• Интересантни подаци прве њемачке савезне лиге
• http://www.fussballdaten.de/bundesliga/ Сви резултати од оснивања прве њемачке савезне лиге