Брно

Из пројекта Википедија

Грб	Застава

Основни подаци
Регион:	Јужна Моравска
Географске координате:	49°11’43”сгш 16°36’30”игд
Надморска висина:	190-425 метара
Површина:	230 km²
Становништво:	367.396 (1. апр 2005.)
Густина:	1683 стан./km²
Веб сајт:	www.brno.cz
Градоначелник:	Др Рихард Свобода

Брно (чеш. Brno, нем.: Brünn) је други по величини град у Чешкој Републици. Брно је историјски главни град Моравске и седиште административног региона Јужна Моравска.

[уреди] Географија

Положај града Брно у Чешкој

Брно се налази на југоистоку Чешке Републике, односно Чешко-Моравске висоравни, на месту где се река Свитава улива у реку Свратку. Град Брно је политички и културни центар региона Јужна Моравска и историјски је центар Моравске. Налази се на раскршћу старих трговачких путева који повезују јужну и северну Европу. Клима овога региона је умерена и пријатна. Просечна годишња температура је 9,4°С.

[уреди] Порекло имена

Порекло имена града Брно је предмет дискусија. Највероватније потиче од старословенске речи брние (блато) или брнити (утврдити). Постоји и теорија по којој име потиче од келтског језика, где брин значи брдо. Келтски се говорио у овој области пре доласка словена и германа.

[уреди] Историја

Брну је градске привилегије дао 1243. краљ Чешке Вацлав I, мада је област била насељена још од 5-ог века. Од 1021, овде се налазио замак владајуће чешке династије Пжемисловци.

Средином 14. века, Брно је постало једно од два места одржавања моравских скупштина (друго је било Оломуц). Ове скупштине су одлучивале о политичким, правним и финансијаким питањима.

Град Брно је остао веран краљу Жигмунду за време Хуситских ратова.

У току Тридесетогодишњег рата, Брно је било једини град који се успешно одупро Шведским опсадама, чиме је помогао Аустријском царству да се одбрани. Касније је град претворен у изузетно јаку барокну тврђаву, тако да Пруси нису успели да га освоје 1742.

Године 1805, у близини града се одиграла битка код Аустерлица, у којој је Наполеонова војска поразила аустријско-руску војску.

Индустрија и трговина су се развиле у граду током 18. века. Почетком индустријске револуције Брно је постало значајан индустријски центар. Први воз је стигао у град 1839. Гасно осветљење је уведено 1847, а систем трамваја 1869. Са растом индустрије, расла су и приградска насеља, тако да је град изгубио своја војна утврђења.

У доба „Прве Чехословачке републике“ (1918 - 1938) Брно је наставило са напретком. Основан је Универзитет Масарик (1919), и сајам 1928. Неки од великана културе и науке који су у то време стварали у Брну су: Грегор Мендел, Леош Јаначек, Виктор Каплан и Бохуслав Фухс.

За време Другог светског рата Брно је претрпело велику штету. Током нацистичке окупација многи Чеси су погубљени. Сво немачко становништво је протерано после рата. Око 40.000 локалних Немаца (нем. Brünner-Deutsche) је натерано на марш према аустријској граници, при чему је неколико хиљада умрло на путу од исцрпљености. Убрзо после рата (1948) комунисти су преузели власт, и имали је све до „Сомотске револуције“ (1989).

[уреди] Становништво

Брно - демографски развој од 1389 до 2000
1389	1645	1850	1900	1919	1925	1937	1940	1950	1970	1990	2000
8.400	4.500	49.460	138.000	221.545	242.401	289.326	238.204	284.670	335.701	391.979	383.034

[уреди] Брно данас

Уставни суд Чешке Републике, Врховни суд Чешке Републике и Уред врховног тужиоца Чешке Републике се налазе у Брну од 1993, када се поделила Чехословачка.

Поглед на Катедралу св. Петра и Павла

Замак Шпилберк и Катедрала св. Петра и Павла су најзначајнији историјски споменици у граду. Катедрала је изграђена током 14-ог и 15-ог века. Њена звона означавају подне свакога дана у 11 пре подне, што је традиција остала од времена Шведске опсаде 1645.

Игнис Бруненсис (Ignis Brunensis, ватра Брна), је интернационално такмичење ватромета које се одржава у јуну месецу у Брну. Сваке године ова манифестација привуче више од 200.000 посетилаца.

Вила Тугендхат је изваредан пример функционалистичке архитектуре. Пројектовао ју је архитекта Мис ван дер Рое. Саграђена је касних 1920-их близу центра Брна. УНЕСКО је 2002. прогласио овај споменик архитектуре културном баштином човечанства.