Алесандро Волта
Из пројекта Википедија
Алессандро Волта Alessandro Giuseppe Antonio Anastasio Volta (18. фебруар 1745. - 5. март 1827.) је био италијански физичар. Волта се родио и школовао у италијанском граду Комо.
Волтини родитељи, Филипо Волта и Марија Магдалена су га послали на школовање у Језуитску школу с циљем да постане адвокат. Међутим, млади Волта се више интересовао за електричне појаве, па је тако још као млади студент написао песму на латинском „De vi attractiva ignis electrici ac phaenomenis inde pendentibus“, у којој је описао своје одушевљење електричним појавама.
1774. године је постао професор физике у својем родном граду, а 1779. године именован је професором на Свеучилишту у Павију. 1791. године био је примљен за члана на Ројал Социјети Клуб у Лондону. 1794. године се оженио Терезом Пелегрини, кћерком грофа Лудовика Пелегрини.
Волта је вршио много експеримената, па је тако 1775. године израдио "Електропхор", справу која производи статични електрицитет. 1776. и 1777. године посвећује се хемији плинова и открива плин метан.
Негде око 1800. године направио је такозвани Волтин електростатички стуб, претеча модерне батерије. Волтин електростатички стуб је батерија, која се састоји од изменично поређаних плоча бакра и цинка. Између плоча се налазила крпица која их је међусобно делила. Пошто је кроз стуб стално пролазила стуја, Волтин елктростатички стуб је био најупотребљивији извор електричне енергије.
Наполеон га је 1810. године прогласио грофом. 70 година после његове смрти, 1897. године, по њему је названа јединица за напон (Волт).
Волта је покопан у граду Комо у Италији. Близу језера Комо данас се налази музеј посвећен њему, „Templo Voltiano“, у којем се чувају његове белешке и његови оригинални инструменти. До увођења евра, на италијанској новчаници од 10000 лира се налазио његов лик.
